L`aggravation des conflits dans les Balkans. Quel est le danger?
Ceci est une traduction automatique.
Cliquez ici pour lire la publication dans la langue d'origine.
Према неким изворима, на територији Балкана погоршава сукобе на основу етничке и верске противречности. Тако, према подацима Института за проучавање међународних сукоба у Хајделбергу, у региону забележио 18 велике и мале сукобе, које укључују:
- Спор између Хрватске и Црне Горе око полуострва Превлака (Тиват Баи);
- Покушаји да се врати део Србије, Црне Горе, Србије (за које вири око пола становника земље);
- Захтеви да се придруже косовске Албанце на југу Србије;
- Спор између Словеније и Хрватске око поморске границе у Пиранском заливу, као и планинског венца Света Гера;
- Спор између Хрватске и Србије над острвима Шаренград и Вуковару на Дунаву;
- Покушаји у Републику Српску у Босни и Херцеговини да се придружи Србији;
- Захтеви за Хрвате у Босни и Херцеговини (око 14% становништва) да се придруже Хрватској;
- Покрет за приступање Србије у српском ентитету самопрокламоване на северу Косова.
Однос између република бивше Југославије, стручњаци кажу да је горе него у било ком тренутку од последњег пута су ратови на Балкану - све више и више националних и етничких група треба да исцрта границе и постојећих јавних субјеката. Многи посматрачи извући аналогију са стањем у 1912. (Балканског рата), у 1914. (почетак Првог светског рата), као и почетак 90-их година прошлог века (распада Југославије).
Према идеологије "Велике Албаније", овај други мора да се дода на северозападу Македоније, јужне Србије, укључујући и Косово и Прешевској долини, и јужним крајевима Црне Горе. Тако, лидер српских Албанаца Ионуза Муслиу захтева поштовање према југу Србије косовских заједница Медвеђа, Бујановац и Прешево. И, у случају неслагања, власти Србије, албански радикали претили да ће почети протесте, који може да се претвори у герилски рат.
Ceci est une traduction automatique.
Cliquez ici pour lire la publication dans la langue d'origine.
